|
6.poglavlje
ponedjeljak, 06.07.2009.
Spavala sam i netko je toliko glasno i manijački udarao na vrata moje sobe da sam otvorila oči i naglo iskočila iz kreveta. Užasno sam se preplašila da je netko ondje i da mi pokušava nauditi, ubiti ili tko zna što, ali uskoro sam shvatila da je sve u redu i da zapravo netko kuca na prokleta vrata. Znala sam da bi taj netko mogao razvaliti vrata ako mu što prije ne otvorim, pa sam požurila korak i otvorila ih.
„Hvala Bogu!“ –proderala se Summer. „Već petnaest minuta ti kucam. Ne čuješ?“
„Možda sam spavala, Summer.“ –uzvratila sam i zijevnula. „Sedam sati je!“
„Pa?“ –odmahnula je glavom. „Jučer sam te cijeli dan tražila, ali nisam te mogla naći, pa sam sama morala sređivati cvijeće koje bi danas popodne trebalo doći s kopna!“
„Oprosti. Zaboravila sam!“ –nastavila sam i sjela na krevet.
„Gdje si ti uopče bila?“
„S Paxtonom.“
„Molim?!“ –nacerila se. „Oprosti, ali pričat ćeš mi o tome za marendom. Može?“
„Ma nemam ti o čemu pričati, stvarno.“ –slegnula sam ramenima.
„O, dušo, imaš i moraš!“ –namignula mi je. „Istuširaj se, spremi i dođi u restoran. Čekam te!“
„U redu!“ –klimnula sam glavom.
Nasmiješila mi se, pozdravila me i poslala mi pusu, nakon čega je zatvorila vrata sobe. Uzdahnula sam, legla na krevet i rastegnula sam se. Koliko god sam htjela još uživati na mekanom i ugodnom krevetu, ali znala sam da bi Summer mogla poletjeti do moje sobe ako se uskoro ne pojavim u restoranu, pa sam se protiv svoje volje dignula i otišla se srediti, razbuditi pošto sam znala da izgledam kao zombi.
Obukla sam se, spremila i našminkala kako nebi stvarno izgledala kao zombi, pa sam izašla iz sobe i požurila prema liftu. Ušla sam unutra, prije nego su se vrata zatvorila pošto sam vidjela kako je netko skrenuo prema lijevom hodniku. Pritisnula sam podzemlje i mirno čekala da što prije stignem kod Summer kako bi razgovarale i počele sređivati za vjenčanje. Primjetila sam da se zaustavio odmah na drugi kat, pa sam uzdahnula i nagnula se na zid lifta. Vrata su se otvorila i ugledala sam Paxtona kako gleda u pod. Podignuo je pogled i zakoračio prema meni, a onda mi se nasmiješio.
„Već si budna?“ –upitao me Paxton.
„Nažalost.“ –odgovorila sam mu. „Summer me probudila. Ti?“
„Caleb.“
„Idete doručkovati?“
„Ne. Idemo do grada malo. Rekao je da se želi zabaviti s muškim društvom kako ga Summer nebi ubila!“ –počeo se smijati.
„Da.“ –nasmiješila sam se. „Summer je malo živčana u zadnje vrijeme.“
„To je normalno. Vidjet ćeš kakva ćeš ti biti prije vjenčanja!“
„Nisam rekla suprotno.“
Začulo se zvono. Podignula sam pogled i vidjela da se nalazimo na prizemlju, pa su se vrata otvorila.
„Vidimo se onda kasnije na moru?“ –upitao me Paxton zakoračivši iz lifta.
„Ne znam da li ćemo imati vremena.“ –slegnula sam ramenima.
„Dobro.“ –rekao je. „Čekamo vas!“
Namignuo mi je i udaljio se, a ja sam se nasmiješila, odmahnula glavom i gledala u njega sve dok se vrata nisu zatvorila. Spustila sam pogled, ali osmijeh na licu nikako nije nedostajao. Bila sam pomalo sama sebi smiješna jer nisam shvaćala kako se mogu smiješkati na samu pomisao na njega, kad ga vidim, kad mi se smiješka i priča sa mnom.
Vrata lifta su se otvorila i požurila sam korak prema Summer pošto sam primjetila kako je pomalo živčana i nisam htjela da se slučajno posvađa sa mnom.
„Evo me.“ –rekla sam joj.
„Oh, napokon si došla!“ –nasmiješila mi se Summer.
Shvatila sam da nije živčana, pa sam odahnula i nasmiješila joj se, nakon čega sam povukla stolicu i sjela kraj nje.
„Gdje si bila toliko?“ –upitala me.
„Tuširala sam se, spremila, obukla i srela Paxtona liftu, pa sam došla kod tebe.“ –ispričala sam joj.
„Srela si Paxtona, ha?“ –nacerila mi se.
„Da.“ –zbunjeno sam ju pogledala. „Što je tu čudno?“
„Pa... Gdje je tu priča o tome što ste vas dvoje jučer radili?“
„Summer....“
„Gia, nisam budala!“
„Ali, Summer, samo smo pričali!“
„Svejedno. Želim znati o čemu! Najbolja sam prijateljila i zahtjevam da mi kažeš!“
„Neću!“
„Svejedno mogu saznati od Caleba jer mi je rekao da će pričati s Paxtonom, ali voljela bih saznati to od tebe!“
„Pa nije bilo ničega.“ –počela sam joj se smijati, ali ona je i dalje napadala. „Hoćeš li prestati ako ti ispričam?“
„Hoću!“ –uzvratila mi je osmijehom od uha do uha.
„Ispričali smo se jedni drugima što smo bili glupi kad smo bili mali. Popodne smo se prošetali otokom, a navečer pričali kraj mora kraj plaže!“ –rekla sam joj.
„I to je sve?“
„To je sve!“
„Nije bilo poljupca?“
„Nije!“
„Kako si glupa!“
„Molim?!“ –zbunjeno sam ju pogledala.
„Zašto ste niste poljubili?“ –upitala me ozbiljno.
„Šališ se?“
„Ne!“
„Ma o kojem poljupcu pričaš?! Kako možeš pomisliti da bi moglo biti poljupca kad se nismo podnosili do jučer?!“
„Upravo tako... do jučer!“
„Summer, sada smo još u fazi upoznavanja!“
„Aha!“ –zaprijetila mi je prstom. „Faza upoznavanja, ha? Ma ja znam da ćete još malo nešto zmuljati!“
„Pretjeruješ.“ –uzvratila sam.
„Slušaj ti mene svoju najbolju prijateljicu!“ –potapšala me po ramenu. „Vidjela sam kako te gledao, Gia! Htio te pojesti koliko si mu zgodna bila!“
„Summer...“ –okrenula sam se ozbiljno prema njoj. „Pretjeruješ, doista!“
„Ne pretjerujem!“ –uzviknula je. „I pitala sam ga što sada misli o tebi!“
„Summer, neee...“ –odmahnula sam glavom i nekoliko puta udarila glavom od stol pošto nisam mogla vjerovati da je to zapravo učinila.
„Želiš čuti što je rekao?“
„Ne!“
„Sigurna si?“
„Da, jesam! Ne želim čuti!“
„A daj, Gia, molim te! Želim ti reći!“
„Ne...“
„Gia... bit' ću ti najbolja prijateljica ako mi dopustiš da ti kažem!“
„Već jesi, ali ne želim znati!“
„Dobro...“ –nadurila se Summer, a ja sam joj se nasmiješila. „Što ti misliš o Paxtonu?“
„Pa...“ –porumenila sam i zbunjeno sam razmišljala o tome što se sa mnom događa. „Zgodan je... sladak... ali...“
„Odlično!“ –prekinula me. „Paxton misli da si takav komad. Rekao je da mu je žao što se onako ponašao prema tebi, što ti je to več jučer rekao. Pogriješio je jer si sada postala bombastična cura!“
„Summer!“ –viknula sam.
„Pa citiram njegove riječi!“ –pomalo me gurnula. „I rekao je da mu je drago što nemaš dečka!“
„Ne želim znati ništa drugo!“ –prekinula sam je.
Osjećala sam kako crvenim i srce mi je užano brzo kucalo. Koliko god sam bila ljuta na nju što mi je ono govorila, koliko god nisam željela slušati više bilo mi je neopisivo drago što sam čula što je zapravo rekao o meni.
7. poglavlje u ponedjeljak. Nadam se da vam se sviđa kako se priča odvija!
Ugodni praznici. Nadam se da uživate kao i ja!=)
Laku noć
Barbara=*
| 00:01 |
Komentari (17) |
On/Off |
Print |
# |
|
